U poslednjih mesec dana oko nas se zacrnilo.
Ne mislim na događaje kojima smo bili okruženi, mada se ovaj opis uklapa u našu realnost.
Mislim na ekrane naših malih aparata, na pune inboxe ponuda od kojih ne vidim stvarno bitne mejlove, sms-ove za koje sam sigurna da sam ih blokirala ali se nekako opet vraćaju, sve te silne minuse i %. Ovo me podseti na profesora matematike „Procenat ne može biti negativan broj“ – uvek bi ponavljao onako iznerviran kad krene „crni petak“ i negde napisano -50% (o pismenosti u marketingu neki drugi put.)
Dobila sam par pitanja što od klijenata, što od kolega, što od same sebe – da li i ko treba da bude deo „crnog petka“. Pa sam tako rešila da svoje viđenje pretočim i u ove digitalne redove da dam doprinos ovom crnilu. Da mu dam malo svetla.
Autorov privatni inbox zatrpan crnim petkom
Historia (non)est magistra vitae
Ali prvo istorija i čemu nas (ni)je naučila. „Crni petak“ ili „black friday“ je izmišljen događaj, dolazi kao i većina konzumerističkih pošasti sa zapada, tačnije Filadelfije, i prvi put je termin uveden 50tih godina kada su policajci koristili „black friday“ kako bi opsali haos koji je ostao nakon proslave Dana zahvalnosti (koji se praznuje svakog četvrtog četvrtka u novembru). Kasnije su maloprodavci preuzeli izraz kako bi označili simbolično prelazak iz crvenog (minusa) u crno (plus na bankovnom računu) jer su uz velike popuste uspevali da zarade nešto posle Dana zahvalnosti. Protokom vremena maloprodavci su uviđali da ova brzinska akcija daje brze rezultate pa su se više angažovali oko ponuda oko tog praznika. Crni petak je postala crna nedelja, a ubrzo i crni mesec.
Naišla sam na neke statistike koje govore o tome koliko u Americi retaileri zarade za vreme praznika, 9,8 milijardi dolara je bio promet za vreme „crnog petka“ u SAD 2023. godine, ove godine su predviđanja da će rast biti čak 9.9% (izvor: Oberlo.com), čak 500.000 sezonskih radnika je bilo angažovano u toku prošle godine u ovom periodu (izvor: nrf.com)- jasno je zašto je to njima bitan praznik.
Dobar copy, ali molim vas ne stvarajte mi panični napad, skoro sam napunila 33.
Za koga „crni petak“ jeste a za koga nije?
Jeste za:
- prodavce ili preprodavce
- robu široke potrošnje (tehnologiju, nameštaj i sl.)
- robu koja ima veliku konkurenciju
- nove proizvode koji mogu iskoristiti crni petak kao promotivni alat
- za pojedine usluge (gde je momenat kupovine odvojen od momenta konzumacije primer: ugostiteljstvo)
Nije za:
- proizvođače, pogotovo za male proizvođače zbog marži
- proizvode koji imaju veliki brand loyalty gde cena nije ključna za kupca
- prehrambene proizvode (više benefita imaju proizvodi koji su dugotrajniji poput nameštaja, odeće, bele tehnike)
- luksuzne proizvode
- ručne ili umetničke radove
- proizvode koji imaju usku nišu
Ako ste se već odlučili da sprovedete akciju za crni petak ovo je par saveta koje imam da podelim kako za biznise tako i za potrošače nadam se da će obema stranama koristiti:
Uputstvo za biznise
- Imajte stila. 🙂 U redu je, znamo da biznisi postoje da bi zaradili, i da, potrošači su spremni da vam daju novac ali potrošači nisu ovce, mogu biti samo neinformisani, a to nije razlog da nekoga obmanjujete. To znači – nemojte namerno povećavati cene pre popusta da biste ih onda „popuštali“
- Popust nije jedini alat kojim možete da zaradite
- Lojalnost kupaca se ne stiče kroz popuste – ili stiče u toj meri da vam kupci dolaze samo i onda kada imate popuste, a šta je sa ostalih 364 dana u godini?
- Obezbedite logistiku – dali ste popust, ok to je privuklo kupce, ali kupovni proces ne završava dodavanjem proizvoda u korpu, već kada potrošač dobije taj proizvod i krene da ga koristi – kada očekujete povećan obim prodaje obezbedite da dostava funkcioniše tim danima, naoružajte strpljenjem vaš call centar, pripremite FAQ na svom sajtu i budite tu kao podrška kupcima da svi vaši napori ne padnu u vodu a kupac završi besan i nezadovoljan jer već dve nedelje mu kurir nije došao sa robom koju je platio
- Popust nije rezervisan za čišćenje vašeg magacina. Popust može i treba koristiti i kao promotivni alat – ako imate novi proizvod koji želite da progurate – dajte manji popust, izložite ga na vidno mesto i na taj način ispromovišite novu ponudu
Uputstvo za potrošače
- Naprvite listu – sad sama sebi zvučim kao da sam otkrila toplu vodu ali zaista može da pomogne, pogledajte svaku stavku sa liste i zapitajte se da li vam zaista treba ili vas je zaveo veliki minus i strah da nešto ne propustite
- Informišite se pre kupovine, pregledajte par sajtova koji imaju robu koju želite i vidite gde je ušteda najveća. Ovo uradite i daleko pre crnog meseca zbog gorepomenutih trikova
- Pozovite prijatelje iz inostranstva – samo ću reći da sam ja kremu za lice koja je kod nas duplo skuplja i retko, skoro nikad na popustu preko prijateljice u Švajcarskoj našla na 50% popusta i to van crnog meseca (setite se da i sa 50% popusta retaileri i dalje zarade)
- Izbegnite gužve i poručujte online
- I zapamtite da je velika moć u vašim rukama, vi odlučujete kome dajete svoj novac, samim tim zapitajte se koliko i kako vas neko ceni? Ukoliko ne poklanjamo svoje vreme i novac nečemu čega ne želimo da budemo deo, onda i ono slabi
Jedan svetao primer
Uvek ću iskoristiti ovaj prostor da pohvalim dobre prakse koje nalazim na našem tržištu. A takva je akcija koja se već zadnjih par godina organizuje u dm drogerijama gde se na dan crnog petka 5% prihoda od prodaje donira Nacionalnoj kuhinji, i moram vam reći sa stanovišta marketinga ovo je jedan dobar primer kako se jača brend loyalty, povećava promet i brand awarenes jer je gomila influensera makro, mikro i nano nivoa (jer i mi „obični“. ljudi smo influenseri) je podelila ovu vest i uključila se u akciju.
Vidimo se u petak u dm-u!
Još jedan primer, ne mogu da ne pomenem – moje drage male proizvođače koji su se od prošle godine priključili mojoj akciji gde za svaku porudžbinu šaljemo jedan humanitarni SMS sve pod parolom #obrniigricu. Očekujem da se ove godine priključi još veći broj, a vas pozivam dragi čitaoci da podržite zdravije izbore, vrednosti i budete svesni potrošači 🙂